Pálína Ólafsdóttir — hún hafði lært af móður sinni grafskrift er maður gjörði að bæn konu sinnar norður í Eyjafirði eftir barn er þau áttu og dó. Móðir Pálínu var Vatnsenda-Rósa, og mundi hún vel eftir hjónum þessum:
Паулина Оулавсдоуттир1 — она выучила от своей матери эпитафию, которую человек с севера из Эйяфьёрда сделал по просьбе своей жены для ребёнка, который у них с ней был и умер. Матерью Паулины была Роуса из Ватнсэнди2, и она хорошо помнила эту чету:
Gamli Bleikur barnið bar
burt úr solli veraldar;
honum ég það á hendur fel,
himna él, kríustél.
Бледный3 прочь дитя умчал
из мира, где разгула вал,
ему доверю я сей перевоз,
в небе мост, крачкин хвост.
Источник: Íslenzkar þjóðsögur og æfintýri (1862), Jón Árnason.
Текст с сайта is.wikisource.org
© Ксения Олейник, перевод с исландского и примечания
Дата публикации: 04.06.2026