Snemma á þessari öld og fram undir miðja öld var lítið um skemmtanir í brúðkaupsveizlum. Ekkert „punsh“ var þá haft, heldur aðeins brennivín eins og vatnið; ekkert var vakað fram eftir á nóttunni, heldur fór hver heim til sín hér um bil strax. Til dæmis í veizlu einni sem haldin var 15. september 1830–40 fór fólk að tygja sig heim þegar fór að rökkva.
В начале сего века и до самой его середины на свадебных торжествах было мало развлечений. Тогда не пили «пунша», а только бреннивин, как и воду; ночью не бодрствовали, но каждый почти сразу же ехал к себе домой. К примеру, на одном торжестве, которое проводилось 15 сентября 1830–40 гг., народ начал собираться в дорогу, как стало смеркаться.
Источник: Íslenzkar þjóðsögur og æfintýri (1862), Jón Árnason.
Текст с сайта is.wikisource.org
© Ксения Олейник, перевод с исландского
Дата публикации: 28.05.2026