Þá fuglar vatn í flokkum vaða,
framkom saltið nýblotnaða,
,dimar syna stuttunn eikur'
ekki vill úr húsum reykur;
sólarskin mun sárheitt finna,
syfjar drósir mjög þá spinna,
mjög heitt gesti mjöð [ef] bítur,
mikið regn um skammt ei þýtur.
Коль на озёрах птичьи стаи,
соль, что мокла, вновь сухая,
[строка неразборчива]
дым из дома не выходит;
солнце крепко припекает,
пряхи очень уж зевают,
гость коль мёдом обожжётся,
ливня долго ждать придётся.
Источник: Íslenzkar þjóðsögur og æfintýri (1862), Jón Árnason.
Текст с сайта is.wikisource.org
© Ксения Олейник, перевод с исландского и примечания
Дата публикации: 04.07.2026